Katarina Marković

Imala je osećaj da se u njoj nešto raspada, bespovratno i zauvek, nešto što je, verovatno, bilo detinjstvo.

Suviše je podsećao na sve one samouverene tipove koji su joj uvek prilazili, a nikad oduševljavali,

Znala je da će ga ta jedna reč ubiti. Znao je i on. Ali je morao da je kaže.