Milomir Marić

Predsednik Komunističkog poslaničkog kluba Sima Marković u nekoliko rečenica praktično je objasnio parlamentarno delovanje komunista: „Mi smo principijelno pristalice sovjetske republike, sovjetskog državnog uređenja. Ali, dok ne budemo imali dovoljno snage da sprovedemo svoje principe u život, i dok budemo prinuđeni da živimo u kapitalističkom društvu, nije nam ni u kom slučaju svejedno da li ćemo živeti u demokratskoj buržoaskoj državi ili u apsolutističkoj i despotskoj.“

Pošto su 1920. objavljeni memoari šuraka austrijskog cara Karla, Siksta Burbonskog, mogla se shvatiti prava suština Solunskog procesa. Austrija je s Francuskom bila stupila u separatne pregovore, u okviru kojih su Srbiji date garancije u pogledu očuvanja suverenosti i, pride, izlazak na more, pod uslovom da uništi sva tajna društva koja su „sejala revolucionarnu propagandu protiv Habzburške monarhije“.

Socijalizam je zabeležio još jednu pobedu!“

U romanu 1984. Orvel je, zapravo, mislio na Ameriku!

Maksim Gorki je prvi nagovestio „herojsku poeziju rada“: „Ništa se ne može suprotstaviti takvoj navali radosno razularene snage. Jedino je ona u stanju da celu Zemljinu kuglu prekrije prekrasnim dvorcima o kojima su do sada, pričale samo čarobne bajke.“

Odavno su pokopane iluzije da je za raj na zemlji dovoljno proglasiti socijalizam i istesati novog čoveka!

„Kod nas posle revolucije neće biti ovako. Biće drukčije i bolje!“

Na dan Staljinove sahrane licemerje je dostiglo vrhunac.

Staljinizmu Staljin nije neophodan.

Božidar Maslarić je 1928. godine krenuo da, kao Jesenjin, klekne i poljubi rusku zemlju, zagrli prvog čoveka koga sretne, i ispriča mu o veličanstvenoj borbi koju jugoslovenski komunisti vode protiv nenarodnih režima.