Vuk Drašković

Tamo gde ćemo stići svi, bežali ili ne bežali, jer nam se smrtna kazna ne izriče danom rođenja, nego u trenu samog začeća. I ta kazna, samo ona, izjednačava sve ljude.

Obučen je, kao i svi ostali u toj koloni a i u čitavoj armiji, u letnju sivomaslinastu uniformu. Na glavi mu sivomaslinasti šlem sa crvenom zvezdom petokrakom. Ispod šlema curi znoj, teče niz lice, sliva se i na brčiće, kojima je, tek nedavno, ukrasio gornju usnu, a sa njih slankaste kapi cure mu i u usta.

Nek ih đavo nosi, sinko, i nju i njega, naklao je i omađijao, suđeno joj da bude njegova.“ Tako mu je, uveče, baka objasnila. Još mu je, pamti to dobro, kazala: „I ljudi su kao i ovce – stalno srljaju ka svojoj nesreći.“