Momir Bulatović

Сигурност банкарских депозита је основа савременог банкарског система. Њу гарантује и држава знајући колико је немогућ захтјев свих депонената за повлачењем новца. Ово је правило успостављено, разрађено и примјењивано од 1930. године и времена Велике депресије, све до „случаја Кипар“.

У њиховом жаргону се употребљавају изрази: стока коју треба научити памети; овце које треба ошишати; кожа коју треба некоме одрати и крв које се треба напити. Када неко некоме украде паре, он постаје лопов, а када га превари – преварант. Под условом да није у питању банкар. Ако банка украде новац са нечијег рачуна, најгоре што може да јој се деси јесте оптужба за „несавјесно пословање“. Кад некога превари (ситна слова у уговору), може јој бити пребачена само „недовољна транспарентност“ пословања.

Овај увод је био потребан да би се одговорило на основно питање – ко стварно ствара новац? Одговор гласи – БАНКЕ. Не држава, како мисле многи, него управо банке