Ildefonso Falkones

– Bori se, Ciganine! – uzviknula je. – Đavo nas čeka!

Mi Cigani smo oduvek slobodni. Svi kraljevi i vladari iz celog sveta pokušali su da nam saviju kičmu i nisu uspeli. Nikad neće stati na put našoj rasi; bolji smo od svih njih, pametniji.

Dobro znaš da nas smatraju izrodima zato što smo rođeni kao Cigani. Pre samo tri godine morali smo da napustimo Trijanu zbog proglasa gradonačelnika Sevilje u kome je za nas rečeno da smo razbojnici.

Nastanili ste se na jednom mestu i radite kao paji, čak se i venčavate u crkvi i krstite decu da biste zadobili njihovo odobravanje. Neki od vas idu i u crkvu na misu! Tek poneko od vas trijanskih kovača sad hoda putevima i živi u skladu s prirodom kao što su oduvek činili naši preci, kao što je svojstveno našoj rasi, jedući ono što prirodno proizvodi zemlja, pijući vodu sa izvora i potoka i spavajući pod nebom slobodno, što je naš jedini zakon.

Mi Ciganke nismo kao žene paja, pokorne i poslušne; ne bismo vam se ni dopadale da smo takve, zar ne?

Kad je Bog stvarao zemlju, vele, umorio se posle napornog pravljenja čudesnih betijskih obala i odlučio da se odmori, ali da ne bi prekidao stvaranje, dozvolio je đavolu da nastavi njegovo delo. Tako su nastali predeli Andevala.

Isto se događalo u celoj Španiji: oko dvanaest hiljada Cigana, gnusnih štetočina kako su govorile vlasti, uhapšeno je u nesrećnoj raciji krajem jula s jednim jedinim ciljem: da se istrebi njihova rasa.