Žoze Saramago

Žoze Saramago (1922, Azinjaga – 2010, Kanarska ostrva), portugalski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1998. godine, rodio se u siromašnoj seljačkoj porodici bezemljaša, mukotrpno se školovao i završio mašinbravarski zanat u srednjotehničkoj školi u Lisabonu, gde se njegova porodica preselila kad je Saramagu bilo dve godine. U toj školi je, „za divno čudo, u nastavnom planu u to vreme, iako orijentisanom na tehničke nauke, bio pored francuskog i predmet portugalski jezik i književnost. Pošto kod kuće nisam imao knjiga (sopstvene knjige, koje sam sâm kupio, od para koje sam pozajmio od prijatelja, stekao sam tek u svojoj 19. godini), udžbenik portugalskog jezika, sa svojim antologijskim karakterom, otvorio mi je vrata književnog stvaralaštva“ (Autobiografija). Radio je kao automehaničar, referent u Zavodu za socijalno osiguranje, novinar, prevodilac, književni kritičar, kolumnista i urednik u više portugalskih dnevnih listova. Kao zamenik direktora jutarnjeg dnevnika „Diário de Nóticias“ smenjen je posle vojnog puča 1975. i otad se potpuno posvetio književnosti.  Posle napada i cenzure portugalskih konzervativnih vlasti na njegov roman Jevanđelje po Isusu Hristu 1991. godine, koje su sprečile njegovu kandidaturu za Evropsku književnu nagradu, preselio se na španska Kanarska ostrva, gde je umro 2010. godine od posledica upale pluća.

Svoj prvi roman Zemlja greha objavio je 1947. Posle toga, do 1966, nije prisutan na portugalskoj književnoj sceni. Od 1955. do 1981. bavio se novinarstvom i prevođenjem (Per Lagerkvist, Žan Kasu, Mopasan, Andre Bonar, Tolstoj, Bodler, Anri Fosijon, Žak Romen, Hegel, Rejmond Bajer i dr.). Kao urednik u jednoj lisabonskoj izdavačkoj kući, upoznao je i sprijateljio se sa najznačajnijim savremenim portugalskim piscima toga doba, pa je objavljivanje zbirke Moguće pesme 1966. označilo njegov povratak u književnost. Otad slede brojne njegove zbirke pesama, romani, zbirke priča, kritike i politički tekstovi koje je objavljivao kod najznačajnijih izdavača i u poznatim portugalskim književnim i dnevnim novinama: Verovatno radost (pesme, 1970), Priče s ovog i s onog sveta (1971), Putnička torba (priče, 1973), Godina 1993 (poema, 1973), Beleške (politički članci, 1974), Gledišta iznesena u DL (političke polemike protiv diktature, 1974), Kvaziobjekat (zbirka priča, 1978), Putovanje kroz Portugaliju (putopis, 1981) i romani Priručnik slikarstva i kaligrafije (1977), Samonikli (1980), Sedam Sunaca i sedam Luna (1982), Godina smrti Rikarda Reiša (1984), Kameni splav (1986), Povest o opsadi Lisabona (1989), Jevanđelje po Isusu Hristu (1991), Esej o slepilu (1995), Sva imena (1997), Pećina (2001), Udvojeni čovek (2003), Esej o vidovitosti (2004), Smrt i njeni hirovi (2005) i Kain (2009). Napisao je i drame Noć (1979), Šta da radim sa ovom knjigom? (1980), Drugi život Franje Asiškog (1987) i In Nomine Dei (1991).

Pristupio je Portugalskoj komunističkoj partiji 1969. ali je sebe smatrao pesimistom i ateistom. Saramagov anarhokomunizam i oštra kritika monarhizma i katolicizma, kao i njegov politički angažman, kritika Evropske Unije i Međunarodnog monetarnog fonda podstakli su neke kritičare da ga uporede sa Orvelom: „Orvelova odbojnost prema Britanskoj imperiji istovetna je sa Saramagovim krstaškim ratom protiv imperije u vidu globalizma.“

Pre dodeljivanja Nobelove nagrade 1998, dobio je 1995. Kamoišovu nagradu,  najprestižniju nagradu za pisce portugalskog književnog izraza.

Citater

Dunja Ostojichar citeretfor 2 år siden
po izgledu starac, a čujemo da ima samo četrdeset godina, a da svenula žena, zboranog lica, nema ni trideset godina, znači da živeti na selu zapravo i ne produžava život, to su velegradske izmišljotine, zvuči kao ona najsuvislija poslovica,

Sjsjn pisac...kakav sarkazam
..neverovatno je da mi izmami osmeh iako govori o potpunom jadu u kom zivi portugalski seljak...zivotari, bolje je reci!

Natasahar citeretfor 2 år siden
gladna usta protiv gladnih usta, beda na bedu, o, gorki hlebe koliko nas koštaš
Ivanahar citeretfor 6 måneder siden
pitam političke ekonomiste i moraliste da li su već izračunali broj duša koje je neizbežno osuditi na oskudicu, mukotrpan rad, čemer, zaostalost, bestidnu neukost, bespoštednu bedu i krajnju nemaštinu kako bi se proizveo jedan bogataš.

Almeida Garet

(1799–1854)

Vurderinger

Jelena Cvetkovićhar delt en vurderingfor 2 år siden
🎯Læseværdig
👍Værd at læse

Писана помало орвеловским стилом, са сличном грађом и поентом, уједно топла и породична, ова Сарамагова "прича" отвара врата једног међусвета у коме бисте и желели да живите, али бисте и бежали од њега. Препорука.

  • ikke tilgængelig
    Žoze Saramago
    Pećina
    • 633
    • 197
    • 20
    • 32
    sr
  • Jelena Cvetkovićhar delt en vurderingfor 6 måneder siden
    💡Lærerig
    🎯Læseværdig
    👍Værd at læse

    Писана нетипично за Сарамага, бар што се тиче његове употребе зареза и дугих реченица, "Стаклена купола" је једно окрепљујуће и отрежњујуће штиво које свакако треба прочитати да би се дубље зашло у неке недовољно истражене односе међу људима. Ова књига је кула састављена од различитих, а опет, тако сличних, приповести људи који у свом лутању несумњиво налећу на себи сличне и подједнако изгубљене. С друге стране, топлим писањем, што значи, умирујућим, благим, утешним, Сарамага нам поручује да нисмо сами, да су изнад и испод нас, у куполи од људи, исте приче, исти издисаји, и исто страдање.

  • Žoze Saramago
    Staklena kupola
    • 478
    • 93
    • 14
    • 27
    sr
    Bøger
  • Leopold Tkačikhar delt en vurderingfor 6 måneder siden
    🔮Overraskende
    👍Værd at læse

    U suštini, nipošto ovo ne treba biti prva Saramagova knjiga koju ćete pročitati. Prepuno za njega karakteristične satire, dualističke prirode odnosa među ljudima, klasične borbe dobra i zla koja je na kraju otvorena za interpretacije oba tabora. Vredi pročitati, prepuna lepo opisanih ljudskih ponašanja u teškim i škakljivim situacijama

  • Žoze Saramago
    Staklena kupola
    • 478
    • 93
    • 14
    • 27
    sr
    Bøger
  • fb2epub
    Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)