bookmate game

Vladika Grigorije

  • b5919858355har citeretfor 25 dage siden
    провлачећи се, што би се рекло, као између кишних капи.
  • moonflower84shar citeretfor 2 måneder siden
    На крају, нису Хрвати наша брига, него ми сами, а ми се не кајемо и не настојимо постати бољима. Не поштујемо оно што имамо, него стално тражимо нове изговоре и нове идоле у разним људима, преварантима ове или оне врсте, и предајемо се запарложености, нераду и љености. У томе је наше богоодступништво и, ако се за њега не покајемо, ни ово мало што је остало наше више то неће бити.
  • nikolacirichar citeretsidste måned
    Храна је, чини ми се, нарочито укусна када је добијеш од некога до кога ти је стало.
  • nikolacirichar citeretsidste måned
    Дисао сам слободу а то је, вјерујем, најбитније да би се човјек уопште кретао
  • nikolacirichar citeretsidste måned
    Буди стрпљив и чувај се осуђивања, то ће једино одржати огањ љубави који сада гори у твом срцу. Из тога пламена извираће храброст, вјеруј ми. Изнијећеш ти све то добро, не бој се. Чекам те.
  • Marijanahar citeretsidste måned
    Само човјек који прихвати себе уистину постаје слободан од себе. А бити слободан од себе, то значи прије било чега другог побиједити сујету, сопствену сујету.
  • Marijanahar citeretsidste måned
    Очарање и разочарање су двије стране исте медаље. Немој да ти нада буде очарање, па ти ни туга неће бити разочарање.
  • Maja Aćimovićhar citeretfor 2 år siden
    колико год да човјек воли некога на земљи и колико год био спреман да се жртвује, над њим се увијек надвија сјена себичности.
  • Maja Aćimovićhar citeretfor 2 år siden
    Хм, да ли су успомене само успомене или су нешто много више? Да ли нас оне враћају у прошлост и тако је оживљују, или су можда једина стварна садашњост и будућност? Да ли, у ствари, све оно што није успомена, што није успјело да прерасте у успомену, уопше вриједи?
  • Jelena Dinićhar citeretfor 2 år siden
    Неки простори оживе у нама јаче и снажније тек када их напустимо. Заволио сам, истина, и Београд, који ми је пружао све оно што Планиница није могла, али је није могао замијенити. Није то могао учинити, а мој Београд није ни имао таквих намјера. Београд је прихватао нас дошљаке са свих страна, некако на први мах, брзо и не премишљајући се, онако како би се пружила рука некоме ко се оклизнуо овдје, на блатњавом Савском кеју.
fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)