Citater
На крају, нису Хрвати наша брига, него ми сами, а ми се не кајемо и не настојимо постати бољима. Не поштујемо оно што имамо, него стално тражимо нове изговоре и нове идоле у разним људима, преварантима ове или оне врсте, и предајемо се запарложености, нераду и љености. У томе је наше богоодступништво и, ако се за њега не покајемо, ни ово мало што је остало наше више то неће бити.
колико год да човјек воли некога на земљи и колико год био спреман да се жртвује, над њим се увијек надвија сјена себичности.
Хм, да ли су успомене само успомене или су нешто много више? Да ли нас оне враћају у прошлост и тако је оживљују, или су можда једина стварна садашњост и будућност? Да ли, у ствари, све оно што није успомена, што није успјело да прерасте у успомену, уопше вриједи?
Vurderinger
💡Lærerig
👍Værd at læse
Divna knjiga!
Studentski protest 1992. da je bio uspešan, da su ti zahtevi ispunjeni, moglo je biti mnogo toga drugačije. Izgleda da je bio ipak poslednja prilika za našu generaciju i za sve kasnije.
Knjiga me podsetila na sve što se tada dešavalo.
Mnogo puta sam i sama želela da pišem o mladosti u to vreme. Preporuka!
fb2epub
Træk og slip dine filer
(ikke mere end 5 ad gangen)