Kler Vigarelo

Devojka nije uzimala kanapee, bila je previše lepa da bi bila gladna.

Uzbuđenje je zamenilo strah, sada je želela da se sreće sa svojim čitaocima, želela je da uzme mikrofon i kaže im kako je sve moguće, čak i da se promeni sopstveni položaj, sopstveno telo, i da se možda duboko u svakom od njih krije neka priča, neki lik.

ugrađenim u mozak… Ali ljudima će, gospođo Verbaldi, uvek trebati priče, dobri likovi, uvek će želeti da sanjaju, zato što je čovek takav, on se ostvaruje kroz svoj san i kroz san drugih ljudi.