Mark Levi

„Teško je iznositi predviđanja,
pogotovo ako se odnose
na budućnost.“

„Mama je umrla juče, prošle su godine od tog juče. Vidiš, ono što me je najviše iznenadilo, sutradan po njenom odlasku, jeste što su kuće i dalje bile tu, oivičavale ulice pune kola koja su nastavljala da voze, sa pešacima koji su i dalje hodali, izgledajući kao da uopšte ne znaju da je moj svet upravo iščezao. A ja sam to znao zbog one praznine koja se nastanila u mom životu kao na zamršenoj filmskoj traci. Zato što je najednom grad prestao da pravi buku, kao da su u jednom trenu sve zvezde nastradale ili se pogasile. Na dan njene smrti, a kunem ti se da je to istina, pčele u bašti nisu izišle iz košnice, ni jedna jedina nije skupljala cvetni prah u ružičnjaku, kao da su i one znale. Kako bih voleo da budem samo pet minuta onaj dečačić skriven od drugih u njenom zagrljaju, uljuljkivan zvukom njenog glasa. Da ponovo doživim onu drhtavicu koja mi se spuštala niz leđa dok me je uspavljivala u detinjstvu, milujući me prstom ispod brade. Više mi se ništa nije moglo dogoditi, ni proganjanja visokog Stiva Hakenbaka u školi, ni galama profesora Mortona zato što ne znam lekciju, ni ustajali zadah iz menze. Reći ću ti zašto sam ’vedar’, kao što kažeš. Zato što se ne može doživeti sve, pa je onda važno doživeti bitno, a svako od nas ima ono sopstveno bitno.“

Zato što se ne može doživeti sve, pa je onda važno doživeti bitno, a svako od nas ima ono sopstveno bitno.“

Svakog jutra kad se probudimo, imamo kredit na osamdeset šest hiljada četiristo sekundi života na dan, a kada zaspimo uveče, nema iznova prenošenja, ono što nije doživljeno preko dana, izgubljeno je, juče je prošlo. Svakog jutra ova čarolija ponovo počinje, ponovo dobijamo kredit na osamdeset šest hiljada četiristo sekundi života i igramo po tom pravilu koje se ne može zaobići: banka može da nam zatvori račun u bilo kom trenutku bez ijednog upozorenja: u svakom času život može da se zaustavi. Pa šta radimo sa naših osamdeset šest hiljada četiristo svakodnevnih sekundi? „Zar te životne sekunde nisu važnije od dolara?“

Ne, ja sam lucidna, zar ne primećujete da su vas svi posmatrali popreko zato što ste deset minuta govorili sami sa sobom za stolom, znate li da će vam sledećeg puta kad budete došli u ovaj restoran reći da nema mesta zato što ljudi ne vole različitost,

„svi snovi imaju cenu!“

Zato što dok se računa, dok se odmerava svako za i svako protiv, život prolazi i ništa ne biva.“

danas mislim da je osnovna vrlina, potrebna za život udvoje, plemenitost.“

može se sreća dodirnuti vrhom prstiju. Ili daješ ili primaš

ne pripadam nekom sistemu, uvek sam se borio protiv toga. Viđam ljude koje volim, idem tamo gde mi se ide, čitam knjigu zato što me privlači, a ne zato što apsolutno treba da je pročitana i ceo moj život je takav.“