Nele Karajlić

Svi muškarci su đubrad. Da nisu đubrad, bili bi žene.“

Ali nije država za to kriva. Državu smo napravili mi, Srbi. A mi Srbi državi ne verujemo. Zašto bi ona verovala nama?“

Ime mu je starinsko, ali pogledaj ga samo kako je mlad, snažan i lep kao slika. Kao da nije iz Prahova, gde su ljudi pogrbljeni od krpljenja ribarskih mreža, lica izboranih od sunca i vetra, krezubi od nemaštine.

Ljubav i bol, to su dva pola istog osećanja.

jer su dolazili iz kraja gde je jedino kamena i reči bilo napretek.

Samo je kod muzike drugačije. Ona udara s one strane uma. Zato i jeste jača od svih ostalih umetnosti

Tad njegov život izgubi smisao, ali dobi drugi tok.

Ljubav i bol, to su dva pola istog osećanja.

Istina, Aleksa je bio bogat preko svake mere, vlasnik tranzitnog preduzeća, vinograda, voćnjaka, zemlje, šećerane, uljare, menica na berzi, zlata, nekretnina, što gradskih, što na Senjaku, ali bez dečjeg plača u odajama.

Više od godinu dana trajala je ta ljubavna plovidba. Zanos u kojem su bili jednak je zanosu košave. Niko i nikada za njih nije postojao, samo njih dvoje, onakvi kakvi su bili. Ceo svet, ceo kosmos, samo njih dvoje. To je valjda ljubav. To, kad ništa drugo i ne postoji. Lepo je to osećanje, ali ne donosi ništa dobro