Аутор непознат

Саво водо, валовита, ладна,
збери, Саво, наше душманине

јадној мајци, сви ти су једнаци

садам хиљад’ и триста Турака

Боже моли, срца слободнога

којој овци своје руно смета,

онђе није ни овце ни руна!”

Тешко свуда своме без својега!

убојито

и мач зелен старога Војина;

Петрашин му изведе кулаша

међедином свега опшивена,

да кулаша царе не познаде

Л’јепо су га браћа сјетовала:

„Кад, Милошу, достигнеш сватове,

питаће те тко си и откуд си,

ти се кажи земље Каравлашке:

„Служио сам бега Радул-бега,

не шће мене службу да исплати,

пак ја пођох у свијет бијели,

да ђегођи боље службе тражим;

пак сам чуо за свате цареве

и присто сам незван за сватови

рад’ комада љеба бијелога

и рад’ чаше црвенога вина.”

Чувај добро дизген од кулаша,

јер се кулаш јесте научио

путовати с коњма царевијем.”

Тада Милош окрену кулаша,

пак за царем оде у сватове.

На Загорју сустиже сватове.