Јер да би човек почео да ради, треба да се претходно потпуно умири и да нема никаквих сумњи. А како ћу, на пример, ја да умирим себе? Где су мени примарни узроци на које ћу се ослонити, где су ми темељи? Одакле да их створим? Ја се вежбам у мишљењу и, према томе, код мене сваки примарни узрок одмах повлачи други, још елементарнији – и тако до бесконачности. А то и јесте суштина сваког сазнања и мишљења.