Jesam tužna i nesigurna posle raskida i to je prirodno. Srce nije na dugme. Ne mogu se emocije kao potrošni materijal odbaciti i obrisati. Tinjaće u meni još neko vreme žal za onim što je moglo da bude, a nije se ostvarilo. Možda ću i plakati ponekad jer sam ostala sama. Uprkos tome, osećam da nisam pogrešila. Neću se osvrtati. Neka sve ostane u prošlosti. U njoj nema ničeg novog. Kao što je govorila moja baka, mene moja sreća negde čeka…“