Ema Klajn živi u Kaliforniji. Njena proza je objavljivana u časopisima Tin House, Granta i The Paris Review. Dobila je nagradu Plimpton književnog časopisa The Paris Review 2014. godine.
U tom smislu bilo je zastrašujuće živeti sam. Nema nikog da te obuzda u izlivanju sebe, u odavanju primitivnih nagona. Kao čaura stvorena oko tebe, sazdana od tvojih sopstvenih ogoljenih sklonosti i nikad uređena u obrazac stvarnog ljudskog života.
Andreahar citeretsidste år
Sirote devojke. Svet ih tovi obećanjem ljubavi. Koliko im je silno potrebna, a koliko će je malo većina njih dobiti. Sladunjave pop pesmice, haljine u katalozima opisane rečima poput „suton“ i „Pariz“. A onda im se snovi nasilno oduzmu, ruka kida dugmad farmerki, niko ne gleda u muškarca koji urla na svoju devojku u autobusu.
Andreahar citeretsidste år
Ako su im instinkti ikad išta govorili – slabo žiganje u utrobi, briga koja izjeda – postali su nečujni. Ako su ikad uopšte i radili.