Nadav Ejal

Svi ratovi počinju iz gluposti“, rekao je predsednik Džon F. Kenedi u govoru povodom Berlinske krize 1961. godine.

Jedan moj prijatelj Japanac rekao mi je jednom da je Hladni rat za svet bio ono što je sneg za trešnjevo drveće u Japanu. Što je zima surovija, to živopisnije sve procveta u proleće.

Veština čitanja i pisanja, pristup tekućoj vodi, struji i internetu, binarna su stanja, nešto što imaš ili nemaš. Posedovanje toga menja situaciju i omogućava sagledavanje šire predstave onima koji to žele.

Dèyè mòn, gen mòn.

(„I iza planina su planine.“)

Haićanska poslovica; obično se upotrebljava
da opiše kako nas čim rešimo jedan problem,
obično uvek čeka neki novi.

Reportaža objavljena 2013. godine u Njujork tajmsu pod naslovom „Disanje rizik detinjstva u Kini“ govorila je o tome kako je zagađenje promenilo celokupan doživljaj detinjstva.

Najgorim danima, nivoi zagađenja premašivali su onaj koji je Svetska zdravstvena organizacija definisala kao neposrednu opasnost po zdravlje. Kvalitet vazduha se otad poboljšao, ali zaštitna maska je i dalje povremeno neophodna; kad je smog naročito gust, dvadesetominutna šetnja bez maske izaziva mučninu.

ujedno sve ovo je upravo i razlog zašto su ovi habovi privlačni stranim i lokalnim investitorima. Slabe ili siromašne države, koje vape za deviznim sredstvima i radnim mestima, tako upadaju u zamku. Ako njihove institucije ojačaju ili vlade reaguju na pritisak javnosti pa poboljšaju uslove rada i počnu da primenjuju statute i zakone o radu, industrijalci bi se mogli okrenuti i otići, ostavljajući za sobom nezaposlenost, ekonomsku propast i ekološku katastrofu. Takođe, fabrike koje svoje proizvode izvoze na globalni sever obično nude lokalnim radnicima bolje uslove od ostalih domaćih opcija. Kada centri eksploatacije negde niknu, onima koji od njih imaju koristi – lokalnim opštinama koje ubiru porez i biznisima koji stvaraju profit – u interesu je da ih sačuvaju. Habovi ove vrste, prema tome, imaju moćan lokalni lobi.

Istočnoindijska kompanija je tako još u prvoj polovini 19. veka postala najveći svetski proizvođač i diler droge, koji je uz to obezbeđivao finansijsku i vojnu podršku čitavom poduhvatu. Opijum je bio od ključnog značaja za ekonomiju Britanskog carstva i po svoj prilici najprodavanija indijska roba svog vremena.

U svom danas čuvenom pismu kraljici Viktoriji protestovao je protiv nepravde koju Britanija nanosi Kini. „Vaši strani brodovi dolaze ovamo nadmećući se jedni s drugima za našu robu, a sve samo zato da bi zaradili“, optuživao je. „Kojim se, onda, načelima zdravog razuma rukovode ti stranci šaljući nam zauzvrat otrovnu drogu, koja uništava stanovnike Kine?… S obzirom na to, hteli bismo da pitamo u šta se pretvorila savest kojom su nebesa obdarila sve ljude?“
85

Kraljica Viktorija po svoj prilici nikad nije pročitala to pismo. Britanska imperija digla se da odbrani svoje pravo da diluje drogu. Prvi opijumski rat, taj prvi rat moderne globalizacije, počeo je 1830. godine. Kina je pretrpela poraz, jednako kao i u Drugom opijumskom ratu. Pobeđena i pokorena, bila je primorana da učini trgovinske i teritorijalne ustupke. To je bio tek početak kineske katastrofe. Njen udeo u svetskom bruto domaćem proizvodu opao je za polovinu.

Uspon populizma i nacionalizma, od Brazila i Italije, pa do Mađarske, predstavlja napad, mada neusredsređen, na današnju globalizaciju, koji izrasta iz sobe odjeka nepravdi koje muče srednju klasu širom industrijalizovanog sveta