Džordž Orvel

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Mnogo više ga je prenerazilo kada je iz neke uzgredne napomene otkrio da se ona ne seća kako je Okeanija, pre četiri godine, ratovala sa Istazijom i bila u miru s Evroazijom. Istina, ona je čitav rat smatrala prevarom: ali očigledno nije ni primetila da se naziv neprijatelja promenio.

Sva dokumentacija je uništena ili falsifikovana, svaka knjiga je prerađena, svaka slika ponovo naslikana, svaka statua, ulica i zgrada preimenovana, svaki datum promenjen. I taj proces se nastavlja iz dana u dan i iz minuta u minut. Istorija se zaustavila. Ne postoji ništa osim beskrajne sadašnjosti u kojoj je Partija uvek u pravu.

Naravno, ja znam da je prošlost falsifikovana, ali nikada ne bih mogao to da dokažem, čak ni u slučajevima kada sam je lično falsifikovao.

Čak i danas, u periodu opadanja, prosečnom ljudskom biću je fizički bolje nego pre nekoliko vekova. Ali nikakav napredak u bogatstvu, nikakvo ublažavanje u ponašanju, nikakva reforma ili revolucija nikada nisu doveli ljudsku jednakost makar milimetar bliže. Sa stanovišta pripadnika niskog staleža, nijedna istorijska promena nikada nije značila išta više od promene imena njihovih gospodara.

mu se da instinktivno zna ko će opstati, a ko propasti:

Ako je Partija mogla da zavuče ruku u prošlost i kaže za ovaj ili onaj događaj da se nikada nije zbio – to je, svakako, bilo strašnije od puke torture i smrti?

Dok je razgovarao s njom, shvatao je koliko je lako bilo podražavati pravoverje kada u stvari pojma nemate ni šta pravoverje znači. Na neki način, pogled na svet koji je Partija nametala najuspešniji je bio među ljudima nesposobnim da ga shvate. Oni su se mogli nagovoriti da prihvataju najflagrantnija kršenja stvarnosti zato što nikada nisu poimali koliko je ogromno to što se od njih traži, i nisu se dovoljno zanimali za javna dešavanja da primete šta se događa. Zahvaljujući nedostatku razumevanja, razum im je ostajao neokrnjen. Jednostavno su gutali sve, a to što su gutali nije im škodilo, zato što nije za sobom ostavljalo ništa, baš kao što zrno žita prođe nesvareno kroz telo ptice.

RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MOĆ

Pritiskivač za papir je bio soba u kojoj se nalazio, a koral je bio Džulijin i njegov život, fiksiran u svojevrsnoj večnosti u srcu kristala