Pero Simić

  • Ana1411har citeretsidste år
    У Првом светском рату Броз се за рачун Аустроугарске борио против Србије, а Југославијом, коју је Србија, уз губитак четвртине целокупног свог становништва, створила на крају тог рата, дупло дуже је владао од оснивача те државе, краља Александра Првог Карађорђевића
  • Sanjahar citeretfor 8 måneder siden
    Други светски рат у Југославији био више грађански него ослободилачки; да су две трећине југословенских жртава у том рату пале од домаће руке, а не од страних агресора; да је у нацистичко-фашистичкој Независној Држави Хрватској, НДХ, под руководством њеног поглавника Анте Павелића, у том рату извршен геноцид над Србима, а да је после ослобађања Србије од немачке окупације Титов режим ‒ више него у било ком другом делу Југославије ‒ побио велики број припадника националне и пословне елите, културних и јавних радника, универзитетских професора, новинара, глумаца, карикатуриста… Десетине хиљада оних који нису били срећни што се Србија подвргава Титовом и Стаљиновом утопистичком експерименту.
  • Sanjahar citeretfor 7 måneder siden
    Српски народ воли слободу. Без обзира на то што је слободу изгубио, он се нада да ће је поново стећи.
  • Sanjahar citeretfor 7 måneder siden
    Није моја намера била да ратујем против окупатора, јер као генералштабни официр познајем снагу обеју страна. Нисам комуниста и не радим за њих. Али ја сам покушао да ублажим и спречим њихов терор. Комунисти се не брину за народ…
  • Sanjahar citeretfor 7 måneder siden
    Народ је тренутно изложен двема терористичким акцијама, а невин је…
  • Marahar citeretsidste år
    Beogradska Politika piše da iz godine u godinu opada broj jugoslovenskih porodica koje godišnji odmor provode van mesta stanovanja. Kažu da je 1966. na letovanje išlo 66 odsto jugoslovenskih porodica, a četiri godine kasnije samo oko 50 odsto. Ove, 1971. biće ih, kažu, još manje, jer će boravak na Jadranu biti za 20 odsto skuplji nego prošle godine.
  • Marahar citeretsidste år
    U to vreme objavljen je podatak da četiri petine Jugoslovena u toku godine ne pročita nijednu knjigu, a da su se na paradi održanoj povodom pedesetogodišnjice sovjetske republike Gruzije, u glavnom gradu Tbilisiju, u prisustvu generalnog sekretara sovjetskih komunista Leonida Brežnjeva, nosile velike slike Josifa Visarionoviča Staljina.15
  • Marahar citeretsidste år
    Republičkoj komemoraciji, održanoj u velikoj dvorani Skupštine Srbije, u Ulici maršala Tita, prisustvovao je i autor ove knjige, i od dvojice učesnika komemorativne sednice saznao je da su najviši srpski funkcioneri prethodne večeri čvrsto rešili da traže hitan prijem kod Tita. I da će mu reći sve.16
  • Marahar citeretsidste år
    Mesec i po dana kasnije u ovoj pokrajini su organizovane prve separatističke demonstracije, na kojima je zahtevano cepanje Jugoslavije i pripajanje Kosova i Metohije Albaniji. Tito je ove zahteve relativizovao pričom da to „ne treba dramatizirati“4, a godinu i po dana kasnije, aprila 1970, načelnik Službe državne bezbednosti Jugoslavije Borče Samonikov obavestio ga je da su saradnici ove službe novembra 1968, pre separatističkih demonstracija na Kosovu i Metohiji, obavestili vodeće pokrajinske funkcionere o onome što se sprema, ali da ovi nisu ništa preduzeli da ih spreče. Tito ovu važnu informaciju, nije uopšte komentarisao,5 a kad su mu kosmetski čelnici tih dana saopštili da ga pripadnici albanske zajednice u ovoj pokrajini smatraju „svojom majkom“, on im je uzvratio:
    – Produžite vi tim putem kojim ste pošli
fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)