Emili Bronte

  • b4525694905har citeretfor 8 måneder siden
    nisam slomio tvoje srce – sama si ga slomila; i slomivši ga, slomila si i moje. Utoliko gore za mene što sam jak. Želim li da živim? Kakav će to život biti kad.. O! Bože! Da li bi ti volela da živiš a da ti duša bude u grobu?“
  • Aleksandar M.har citeretfor 2 år siden
    Strah? Ne? Nemam ni strah, ni predosećanje, ni nadu da ću umreti. Zašto bih imao? Sa mojim snažnim telom, umerenim načinom života i bezopasnim zanimanjem, trebalo bi – a tako će verovatno i biti – da ostanem u životu dok mi ne bude gotovo nijedne crne dlake na glavi. Pa ipak, ne mogu produžiti u ovom stanju! Moram da se podsećam da dišem – gotovo i svoje srce moram da podsećam da kuca! To je kao da imam da savijam krutu oprugu; sve radnje, čak i najmanje, koje ne podstiče moja jedina misao, moram da činim na silu; da se naročito trudim da bih primetio ma šta, živo ili mrtvo, što nije povezano s onom idejom koja me sveg ispunjava. Imam jednu jedinu želju; celo moje biće i sve moje moći žude da je postignu.
  • Ања Копривицаhar citeretfor 2 år siden
    zato što je on više ja nego i sama što sam. Od ma čega da su naše duše sazdane, njegova i moja su iste; a Lintonova je toliko različita, kao zrak mesečine od munje, ili mraz od vatre.“
  • Katarinahar citeretsidste år
    Dok sam provodio jedan divan mesec na moru, često sam se nalazio u društvu dražesnog bića, boginje jedne po mom mišljenju; bar tako sam mislio, dokle god nije počela da obraća pažnju na mene. Nisam joj nikad „izjavio ljubav“ rečima; ali ako pogledi imaju svoj jezik, i najveći idiot mogao je pogoditi da sam zaljubljen do ušiju, ona me je najzad razumela i odgovorila mi – najslađim od svih pogleda. A šta sam ja učinio? Priznajem sa stidom – ledeno sam se povukao u sebe, kao puž; i na svaki njen pogled povlačio sam se hladnije i dalje; dok najzad sirota naivna devojka nije počela da sumnja u svoja čula i, postiđena i zbunjena pomišlju da je pogrešila, nagovorila svoju mamu da odmah napuste to mesto. Ovim čudnim ponašanjem stekao sam glas čoveka smišljeno i namerno nemilosrdnog i bezosećajnog; koliko je ovo nezasluženo, samo ja mogu da ocenim.
  • b9968264753har citeretfor 10 måneder siden
    Kad bi je voleo i svim snagama svoga slabačkog bića, ne bi mogao voleti toliko ni za osamdeset godina koliko ja u samo jednom danu. A Ketrin ima srce duboko kao moje; more bi moglo isto tako stati u onaj tamo konjski valov, kao što bi njenu celu ljubav mogao on privući. Koješta! On joj je jedva jedan stepen draži od psa ili konja. To nije u njemu da bude voljen kao ja; kako ona može voleti u njemu ono što on nema?“
  • Aleksandar M.har citeretfor 2 år siden
    ljubazna
  • Aleksandar M.har citeretfor 2 år siden
    „Oh! Fuj! Ludo dete!“, uzviknem. „Da imate kakvu pravu žalost, stideli biste se da pustite ijednu suzu zbog takve malenkosti. Nikad niste osećali ni senku prave žalosti, gospođice Ketrin
  • Aleksandar M.har citeretfor 2 år siden
    i ustreptao od radosti. On je želeo da sve počiva u zanosu mira, a ja da sve treperi i igra u veseloj svetkovini. Rekla sam mu da bi njegov raj bio samo poluživ, a on je odgovorio da bi moj bio polupijan. Rekla sam mu da bih zaspala u njegovom, a on odgovori da ne bi mogao da diše u mom
  • Ања Копривицаhar citeretfor 2 år siden
    Neću da ležim tamo sama: mogu me sahraniti dvanaest stopa duboko i podići crkvu iznad mene, ali ja neću imati mira dok ti ne budeš sa mnom!“
  • jonjagoblinhar citeretfor 2 år siden
    tuceta četvoronožnih zlotvora,
fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)