Petar II Petrović Njegoš

У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!

Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!

Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.

Ту смо грдно образ оцрнили
и од Бога дио изгубили.

Не бојим се од вражјега кота,
нека га је кâ на гори листа,
но се бојим од зла домаћега.

Што се мрчи када коват нећеш?
Што збор купиш кад зборит не смијеш?

Жали Иван брата јединога:575
жалије му војводе Уроша
но обадва да изгуби сина;
жалије му војводе Уроша
но сву земљу што је изгубио;
жалије му војводе Уроша 580
него очи да је изгубио –
дâ би очи за брата Уроша!

Чашу меда јошт нико не попи
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда, 565
смијешане најлакше се пију.

Без муке се пјесна не испоја,
без муке се сабља не сакова!

Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити!