Džil Mensel

Stvar je bila u tome što ga je Didi odlično poznavala bez obzira na to što ga nije videla trinaest godina, pa je osetila da je sasvim blago naglasio ono ja sam.

Harizma, to je nešto što se ne da odrediti. Ili je imaš ili je nemaš.

Lejla je više volela čaj, ali je kazala „Hvala!“, i oprezno srknula kafu, pa sagla glavu da Hari ne vidi grimasu na njenom licu pošto joj je ponovo napravio kafu s jeftinim granulama i mlekom od soje.

– Je li dobra?

– Divna je! – odgovorila je sa osmehom zato što niko ne voli sitničave devojke. Nije on kriv što više voli mleko od soje nego obično mleko.