Marti Džobson

Sjanrui Čeng i Džejms Farel, naučnici s Univerziteta Stanford u SAD, izmerili su 2018. brzinu smrti i utvrdili da iznosi oko dva milimetra na sat.

Ispostavilo se da se informacija smrti širi uz pomoć jednog oblika pozitivnog fidbeka, koji je među biolozima poznat kao pokretački (triger) talas

Početni majušni signal, koji se možda sastoji od samo jednog molekula, izaziva malu promenu koja sa svoje strane proizvodi još ovih početnih signala. Sada imate više pokretačkih i podsticajnih signala koji dovode do većih promena i do još podsticajnih signala. To je petlja pozitivnog fidbeka i ona stvara signal koji se širi mnogo brže od same difuzije. Trenutna teorija glasi da se ovaj sistem razvio kako bi obezbedio da, pošto ćelija primi signal smrti, apoptoza bude obavljena brzo i istovremeno u celoj ćeliji, što omogućava njeno brzo i uredno uklanjanje.

Neki od ranih eksperimenata koriste kapsaicin, hemikaliju zbog koje su paprike ljute, i pokazuju da ona može da obnovi mehanizme apoptoze kada je reč o raku prostate kod miševa.

Šta je, dakle, pravi uzrok smrti kod većine? Kratak odgovor, koji nam ne pomaže preterano, jeste da je to izostanak homeostaze, koji vodi kardiovaskularnoj smrti.

Šta je, dakle, pravi uzrok smrti kod većine? Kratak odgovor, koji nam ne pomaže preterano, jeste da je to izostanak homeostaze, koji vodi kardiovaskularnoj smrti.

bukimi no tani genshô, što prevedeno s japanskog znači „fenomen sablasne doline“, a sada se prosto naziva „sablasna dolina“.

Ovu ideju prvi je lansirao profesor Masahiro Mori, 1970, a engleski termin „uncanny valley“, tj. sablasna dolina, prvi put je upotrebljen 1978. Teorija se zasniva na rezultatima nekoliko posmatranja, počevši od toga da empatiju ne osećamo samo s drugim ljudima, već i s likovima i slikama. Štaviše, što slika ljudskog bića postaje realnija, sve nam je lakše da osetimo empatiju s njom.

Profesor Mori je, međutim, uvideo da kada priđete stvarno blizu realnom, ali slika još nije sasvim savršena, osećaj empatije iznenada opada i nestaje, a zamenjuje ga osećaj da je nešto čudno, ili čak osećaj odbojnosti.

Ideja o sablasnoj dolini ima nekih ozbiljnih implikacija za tehnologiju budućnosti. Hoće li ikada biti moguće da napravimo istinski realne kompjuterske animacije, ili čak robote, koji ne zapadaju u ovu dolinu?