Citater
Срели су се овде, пред овом тужном кућом. Једнога је довело срце, другога савест.
Бока и тумачио нешто тихо, озбиљно, како је он то имао обичај. Имао је четрнаест година и на лицу му је било мало трагова мужевности. Али чим би отворио уста, добио би неколико година. Глас му је био дубок, благ и озбиљан. А и оно што је рекао било је као и његов глас. Ретко је говорио глупости. У мање свађе се није мешао, чак се повлачио и онда ако би га позвали за судију. Он је већ научио да после пресуде једна странка увек оде са горчином, и ту горчину осећа према судији увек. Али када би опасност већ завладала и свађа дошла дотле да је готово било потребно посредовање професора, интервенисао је Бока – да мири. А на онога који мири не срди се ниједна страна. Једном речју, Бока je изгледао паметан дечак и упутио се да ако не постане у животу баш нешто велико, постане свакако поштен човек.
Један је био јаки Чонакош, а други мали Немечек.
Vurderinger
fb2epub
Træk og slip dine filer
(ikke mere end 5 ad gangen)