Ina Mur

pogled na sebi, postojan poput dodira.

pogled bio prljav od brige.

Ponekad samo jedan susret s nekom osobom promeni život.

Šta ću sutra ili prekosutra, nisam znala, ali bilo je jasno jedno: neću odustati.

„Neki bogataš traži negovateljicu za svog oca. Plata je stvarno top, dvostruko veća od moje. Radi se po osam sati, stari, mislim da je Linda rekla, gubi vid i sluh, ali je kod kuće. Sin radi, pa mu treba neko ko bi se brinuo o ocu. Linda je išla, odradila dva dana i dobila otkaz.“

To je druženje s turbo zanimljivim, uglađenim, obrazovanim i simpatičnim čovekom poput Roberta. Mišljenja sam kako su mu pribavili društvo dok je sam, a ne negovateljicu. To što mu je vid slabio, nije ga omelo da i dalje ne bude samostalan. Zaista sam očekivala da ću imati pacijenta kojeg ću hraniti i voditi do toaleta. Što se tiče njegovog sluha, slušni aparat činio ga je savršeno funkcionalnim.

Jednom kad nekoga pustiš predaleko, on više ne zna gde je crta.

Bože, baš sam bila jadna.

Kad je jednom rukom pomakao moju pletenicu preko ramena, gotovo sam prestala da dišem.

drugima me virtuozno stimulisao.