Delfin de Vigan

– imao je utisak da je lik u priči koja ne govori o stvarnim događajima,
već je izmišljena, kao u nekom romanu.

(Stiven King, Mizeri)

Da bismo živeli u društvu, zaključila sam, treba da se naoružamo rečima, treba bez ustezanja da ih gomilamo, težimo njihovoj što većoj raznovrsnosti, hvatamo njihove najtananije nijanse. Tako stečen vokabular stvara, malo-pomalo, debeo i vlaknast oklop, koji nam omogućava da čilo i samouvereno idemo kroz život.

Tako verovatno žive stari ljudi, nižući predostrožne i majušne korake, pokrete dovoljno spore da popune prazninu.