Anja Tomić

Kada neko nekoga zadirkuje, možda to radi da bi sebe uzdigao. Kada šef viče na nas, možda to čini da izbaci svu tenziju i ne ume drugačije. Svako ponašanje nosi svoju pozitivnu nameru, i ona nam služi ne da bismo opravdali nečije neprimereno ponašanje, već da bismo mogli da ga razumemo. A još važnije da razumemo da tuđe ponašanje najčešće ima veze samo s tom osobom, kao što i naše ima veze samo s nama. Šta god da se dešava, mi smo ti koji određujemo kako ćemo to doživeti i na koji način ćemo reagovati, koje vrednosti branimo i iz kojih uverenja, kao i šta želimo da dobijemo i postignemo iz toga. Lično treba shvatiti samo svoje reakcije, a tuđe razumeti i iz njih učiti, pogotovu ukoliko kod nas okidaju neke neprijatne emocije i stanja. Odličan su pokazatelj da u nama postoji nešto što nije rešeno i na čemu valja poraditi.

Bola se više skoro i ne sećam, fascinantno je kako naš mozak ume da preoblikuje sećanja kako bismo i ranjeni bili sposobni da nastavimo život i posle najvećih tragedija.

Kao i svako putovanje, i svaki let započinje prvim zamahom.

Svako od nas tokom života ima mnogo prilika da uzleti i padne, ali ono što razlikuje osobe koje su zadovoljne, ispunjene i sa uživanjem lete kroz život od drugih nije u usponima i padovima, već u tome kako se sa njima nose. Koliko umeju da nauče iz situacija, od ljudi, sopstvenih emocija i kako uspevaju ta znanja da usmere u pravcu lične promene i razvoja.

Stvar je u PRISTUPU!

Da bismo promenili pristup, potrebno je da se probudimo iz sna koji sanjaju žrtve.

„Možeš ti to! Sve je baš kako treba da bude da bi bilo u redu!“

Okolnosti mogu da aktiviraju određene emocije, ali svaki dalji odgovor na njih samo je naš.

Iskustvo u radu s ljudima pokazalo mi je da je rad na isceljenju i jačanju našeg unutrašnjeg deteta favorit ličnog razvoja.

Vežba: Istraži svoja ograničavajuća pravila

Svako od nas zaslužuje život kakav poželi dok živi upravo onakav kakav dopusti sebi.