Njoj je potrebna moja galama, meni je potrebno njeno ćutanje Osim toga, zna da ne mogu da zaspim bez nje.
Vratiće se zato što sam ja njeno drvo. Njeno sidro. Njen momak, njen brat, njena senka. Ja sam vazduh koji diše. Ja sam tlo pod njenim nogama.
Vratiće se kad bude bila spremna.
I ja ću biti tu.
Jasna Prokovićhar citeretfor 2 år siden
I dalje sedi i gleda me i ja shvatam da još nismo završili.
„Ipak si mi obećao.“
„Šta sam ti obećao?“
„Da ćeš me odvesti da vidim more.“
To je bilo davno. Maltene sam i zaboravio. Ne sećam se više kad, ne sećam se više gde, ali mislim da je padao sneg. Solanž je oduvek htela da vidi more, a ja hoću ono što ona hoće. Da je htela da vidi Severni pol, obećao bih joj i to.
„Evo u nedelju, ako hoćeš.“
„Da, hoću.“
Jasna Prokovićhar citeretfor 2 år siden
Milioni ljudi idu u lov svake nedelje. Njima niko ništa ne kaže. Njima izdaju dozvolu. Kako bi ubijali jelene koji nisu ništa tražili i koji kopaju zemlju pokušavajući da se prehrane. Mi takođe lovimo, ali mi lovimo budale.
Vurderinger
Jasna Prokovićhar delt en vurderingfor 2 år siden
🔮Overraskende
👍Værd at læse
Neobična..pomalo bolno, pomalo jezivo, malo drugačija ljubav..bilo mi je zanimljivo.-)
4,5⭐ Ono što mi se dopalo je što nema dosadnih opisa, već se radnja brzo odvija, pa se samim tim i knjiga brzo čita. Priča je zanimljiva, da ne kažem u neku ruku čudna i navodi na kraju na razmišljanje. Moja preporuka!