Franc Kafka

I Frida čeka, ali ne na K.; posmatra Gospodski konak i posmatra K.; može da ostane mirna, njen položaj je povoljniji nego što se sama mogla nadati, može bez zavisti da posmatra kako se Pepi muči, kako raste Pepin ugled, ta ona će već sve prekratiti na vreme, može mirno da gleda i kako K. luta daleko od nje, ona već neće dozvoliti da je on napusti sasvim.

Sad mu se činilo da treba više da plaća, što je sigurno bilo pogrešno, jer mada naša službena mesta, jednostavnosti radi i da bi se izbegla nepotrebna objašnjavanja, primaju mito, time se ipak ništa ne može postići.

Dakle, roman je, u jednoj ravni, mračni opis birokratije kojoj su podređena ljudska bića, opterećena nejasnim odlukama i mnoštvom različitih kancelarija i službenika. Prema Kafkinom savremeniku, sociologu Maksu Veberu (1864–1920), birokratija iziskuje impersonalno hijerarhijsko ustrojstvo u kojem svaki službenik ima jasno propisane zadatke i odgovornosti. Zadaci