Emanuele Đulijaneli

„Balkane, Balkane, Balkane moj,
budi mi silan i dobro mi stoj!“

(Azra, Balkan – 1979)

„Za rakiju, koja je, više nego bilo šta drugo, ujedinila Jugoslaviju!“ Obojica otpijemo po gutljaj. „Šalu na stranu, ova koju pijemo smatra se nacionalnim pićem Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije; u Sloveniji se proizvodi odlična medovača, koju oni zovu medeno žganje. Šta je ujedinilo Jugoslaviju više nego ovo piće?“

„Fudbal“, odgovaram.

„Nažalost“, nastavlja, „mnogi od nas su tih godina izgubili razum i krenuli za tim ludacima koji su samo podsticali našu bratoubilačku mržnju i gurali nas, kao narod i kao državu, ka samouništenju. Karadžić, Milošević, Mladić, Tuđman… zaboravljam mnoge druge… nosiće zauvek na savesti genocid i krv naše dece poslate u krvoproliće.“

„Kada sam igrao u Olimpik Marselju, sa mnom je u timu bio i Alen Bokšić: ja sam Srbin, a on Hrvat. Bili smo veliki prijatelji i to smo i dan-danas, nikada nismo razgovarali o svom nacionalnom poreklu i tim stvarima. Za pametne ljude ti problemi ne postoje; glupaci svuda vide probleme.“

„Balkan proizvodi više istorije nego što može da potroši“

„Srbi i Hrvati su jedan te isti komad kravlje balege koji je točak zaprežnih kola istorije slučajno prerezao napola…“

Ovo je čuvena rečenica pisca Miroslava Krleže koja je, naravno, razbesnela nacionaliste na obe strane, ali koja najbolje opisuje te narode.