Samanta Veran

„Sad kad sam te nađem, neću te ponovo pustiti.“

„Čekali smo dvadeset godina. Dva sata nas neće ubiti.“

„Život bez strasti nije vredan življenja.“

„Dušo, ja nikad ne dozvoljavam da me sitnice nerviraju, naročito ne one koje ne mogu da promenim. Shvataš?“

Zaljubila sam se u ovog čoveka duboko i potpuno. I to me je nasmrt uplašilo.

Ugnezdila sam mu se u zagrljaj. Uklopili smo se kao dva dela slagalice. Pa ipak, u glavu mi se uvukao crv sumnje. Sve ovo među nama je suviše savršeno, samo sam se pitala kad će uslediti neki hladan tuš. Trudila sam se da mislim pozitivno, ali bilo je teško kad mi je srce zahvatio šumski požar. Uhvatila sam se za nadu kao davljenik za slamku. Ovoga puta neću sebe odvraćati od ljubavi, nego ću zaroniti u nju, prvo glavom.

„Samanta, želim sve da ti dam. Sve. Nemam mnogo, ali ono što imam, tvoje je. Želim da upoznaš radost. Ti si posebna, jedinstvena. Želim da ti

pružim nešto što nikada nisi imala. Želim da ti poklonim jedan dar – dete.“

Misli na to kao na ceo jedan dugačak dan, blistav i lep, pa će te zapanjiti koliko si imala sreće. Jer koliko ljudi ima sećanje na jedan ceo dug dan i jednu celu dugu noć, blistave i lepe, da ga nose u srcu dok ne umru?

Doroti Parker

Ovo je priča o tome kako sam rebutovala svoj život i restartovala svoje srce