Klaus-Ridiger Maj

Da ostanemo pri našoj maloj priči, službenici monoteističkih religija nikada ne bi postupili kao arheolozi i otkrili seljaku na čemu se odmarao.

Povremeno ih prepoznajemo i smatramo ih islamskim, hebrejskim ili hrišćanskim, mada su zapravo egipatske, mesopotamske ili iranske.

Latinska reč religio, koja je uvek prevođena kao „pažljivo poštovanje onoga što se odnosi na uvažavanje bogova“, znači i „obuzdati se, čvrsto se vezati, povezati se, sjediniti se s nečim“,

Religija je najpre životno važno traganje za smislom.

Religije nastaju nekom vrstom spiritualne alhemije.

Besmrtnost je prvi božji atribut.

Egipat, u zemlju iz koje potiču gotovo sve tajne, uključujući tajne religije, koje vuku poreklo odande.

O Atumu piše:

„Bio si tu kada još ništa nije nastalo

i bićeš tu kada oni skončaju.“

bog, koga su Egipćani nazvali Atum – što podjednako znači sve i ništa zamišljeno u jednoj jedinoj beskrajnoj istovremenosti – nema pol. Njegova posebnost je u tome što ljudi s njim ne mogu da uspostave nikakav kontakt. Suviše je daleko. Zbog njegove nedostižnosti na scenu stupaju srednji bogovi, kojima će kasnije pripadati i monoteistička božanstva

sprva su dakle bili tama, beskraj, voda i skrovitost, ništa uhvatljivo.