Stefan Cvajg

Znam da nema smisla sebi uskratiti zadovoljstvo zato što su drugi lišeni njega, sebi zabraniti neku sreću stoga što je neko drugi nesrećan. Znam da u svakom sekundu, dok se mi smejemo i bezazleno šalimo, negde u svetu neko leži u ropcu i umire, da se iza hiljada prozora beda skriva i ljudi gladuju, da ima bolnica, i kamenoloma, i ugljenokopa, i da u fabrikama, i po nadleštvima, i na robiji bezbrojni ljudi stalno kuluče, i da nijednom nije lakše ako se još neko besmisleno muči

. Tek kada čovek postane svestan da i drugima nešto vredi, tek onda oseti vrednost i smisao svoga postojanja.

Nesreća čini čoveka uvredljivim, a neprekidna patnja nepravednim.