Juval Noa Harari

U istoriji je svaka tačka raskrsnica. Samo jedan pređeni put vodi od prošlosti u sadašnjost, ali se mnoštvo puteva grana ka budućnosti. Neki od tih puteva su širi, ravniji i bolje obeleženi, te je otud i verovatnije da ćemo njima poći, ali ponekad istorija – ili ljudi koji istoriju stvaraju – pravi neočekivane obrte.

Nije nikakva slučajnost što se i oni međudržavni ratovi punih razmera koji se još dešavaju u svetu, kao što je bio irački napad na Kuvajt, dešavaju tamo gde je bogatstvo i dalje staromodno materijalno bogatstvo.

Isto tako je širenje evropskih imperija veoma uvećalo kolektivnu moć čovečanstva omogućivši strujanje ideja, tehnologija i vrsta useva i otvarajući nove puteve trgovini, pa ipak iz toga nije proisteklo ništa naročito dobro za milione Afrikanaca, američkih domorodaca i australijskih Aboridžina. S obzirom na dokazanu ljudsku sklonost

Možemo da odemo na odmor na neko od hiljadu čudesnih mesta, ali kud god da odemo, verovatno ćemo se igrati smartfonom umesto da zaista gledamo gde smo.

Pradrevni sakupljači živeli su u sadašnjem trenutku, prodorno svesni svakog zvuka, ukusa i mirisa. Opstanak im je zavisio od toga. Nasuprot tome, naša pažnja je užasno rasuta.

svemu sudeći, porodica i zajednica u kojoj živimo imaju više uticaja na našu sreću nego novac i zdravlje. Ljudi sa snažnim porodičnim vezama i koji žive u čvrsto povezanim zajednicama gde mogu da računaju na podršku znatno su srećniji od onih iz disfunkcionalnih porodica i onih koji nikada nisu pronašli (ili nikada nisu ni tražili) zajednicu kojoj bi pripadali. Brak je naročito važan. U više uzastopnih istraživanja ustanovljeno je da postoji tesna korelacija između dobrog braka i snažnog subjektivnog zadovoljstva životom i između lošeg braka i nezadovoljstva životom,

Zamena takvih krhkih plemenskih mreža današnjom ekonomskom bezbednošću i državama-dadiljama očigledno ima ogromnih prednosti, ali su kvalitet i dubina prisnih ljudskih veza najverovatnije pretrpeli gubitak.

Kad se životni uslovi poboljšavaju, očekivanja neumereno rastu i čak nam ni drastična objektivna poboljšanja ne donose zadovoljstvo. Kad se stanje pogoršava, očekivanja se smanjuju i čak ni teška bolest možda neće biti razlog da budete manje srećni nego pre.

Najvažnije je ipak otkriće da sreća zapravo ne zavisi od objektivnih materijalnih, zdravstvenih, pa čak ni međuljudskih okolnosti, nego od korelacije objektivnih uslova i subjektivnih očekivanja

Naše subjektivno zadovoljstvo životom, baš kao ni druga naša mentalna stanja, ne određuju spoljni parametri kao što su plata, društveni odnosi ili politička prava, nego složeni sistem nerava, neurona, sinapsi i raznih biohemijskih supstanci poput serotonina, dopamina i oksitocina.