Slavica Mastikosa

Мој тата Борис уме да каже да су понеки сусрети судбоносни јер усмеравају живот човека, иако он у датом тренутку није тога свестан.

Тако је било. Нека верује ко може и нек му је наздравље. Јер, чак и ја који сам све то доживео, понекад помислим да је то био сан, иако знам да није.“