Penelopi Vord

Znaš šta se dešava kad doslovno sve možeš da imaš? Nekom ironijom, to više uopšte ne želiš. Nedostaje mi ta žudnja. Nedostaje mi da budem normalno ljudsko biće.

„Imala je običaj da kaže: Ono do čega se lako dođe neće potrajati, a ono što je trajno ne dolazi lako.“

Niko ne zna šta nosi novi dan, ali ako bi sutra bio smak sveta, ja bih najviše voleo da budem ovde s tobom. To mi govori sve što mi je potrebno da znam.

U jednom trenutku primetila sam kako mi gleda usne s onim izrazom lica… znaš već… kad pažljivo slušaš sagovornika, a onda iznenada tvoje telo preuzme, tako da kažem, stvar u svoje ruke i počne da se fokusira na to kakvog bi ukusa bile te usne kad bi ih pritisnuo svojima.“

Ljubio me je nežno dok nisam polako ponovo zaspala pitajući se može li išta sastavljeno od snova nadmašiti stvarnost onoga što sam upravo doživela.

„Nemoj se plašiti da budeš povređena. To je mnogo bolje nego da ne doživiš ono što svakome od nas uzdrma svet. Čak je i privremeno zadovoljstvo bolje nego da ga uopšte nema. Ti se plašiš da ćeš biti povređena a ja se plašim smrti. Ali to ne znači da neću svaki dan živeti u punoj meri.“

Možda bi trebalo da se pogledaš u ogledalo i da se zamisliš nad činjenicom da su ružne osobine ličnosti daleko odbojnije od ružnih crta lica.

„Nemoj se plašiti da budeš povređena. To je mnogo bolje nego da ne doživiš ono što svakome od nas uzdrma svet

„Proći ćemo mi kroz sve ovo. Veruj mi kad ti kažem.“

Tada to nisam znao, ali neka obećanja se jednostavno ne mogu ispuniti.

Misliš da ne bih slala poruke da sam s tobom?

Grejam: Da si sa mnom, bilo bi te baš briga gde ti je telefon.