Sara Pener

„U redu je da se čovek promeni“, prekinula sam ga, „ali ne i da sakrije, zakopa delove svoje ličnosti.“

Zašto se toliko trudimo da zaštitimo nežan detinji um? Time im samo uskratimo istinu – i šansu da postanu neosetljivi na nju pre no što dođe i grubo im zalupa na vrata.

Kako li je Džejmsu uspevalo da mesecima skriva svoju neveru? Samo sam nekoliko sati krila svoju tajnu od njega, Gejnor i dvojice policajaca, ali ispostavilo se da je to gotovo fizički nemoguće.

Ovo je bio moj teret, a ako sam proteklih dana išta naučila, to je da tajne naprave ljudima rusvaj od života.

Sve što se unese u telo ukloni nešto iz njega, pobudi nešto ili nešto savlada.

U redu je da se čovek promeni“, prekinula sam ga, „ali ne i da sakrije, zakopa delove svoje ličnosti.“

„Ali ako išta znam, to je da je važno da idemo za svojim snovima. Veruj mi, ako želiš nešto drugačije, niko te u tome ne sprečava sem tebe same.

Vrhom palca pratila sam obris medveda razmišljajući o svemu čemu me je ova staklenka naučila: da najveće istine nikad ne leže na površini. Moraju se iskopati, podići naspram svetla i dobro isprati.

Od trenutka kad sam na tom pristaništu obavila ruke Džejmsu oko vrata i šapatom rekla da, ambiciozna istoričarka u meni se povukla i ustupila mesto njegovoj budućoj supruzi.

Dvanaest minuta. Jedva merljiv delić života, a ipak dovoljno da mu promeni tok.