Sandra Sisneros

Norma, uspela sam tako što sam radila ono čega sam se plašila da radim kako se više ne bih plašila.

Stvari koje voli da gleda. Važno je imati taj prostor za gledanje i razmišljanje

uspela sam tako što sam radila ono čega sam se plašila da radim kako se više ne bih plašila

Ne možeš izbrisati ono što znaš. Ne možeš zaboraviti ko si.

Možeš da zaspiš i probudiš se pijan od neba, i nebo može da te čuva kad si tužan. Ovde ima previše tuge i nedovoljno neba.

Moja
sopstvena
kuća
Ne gajba. Ne stan pozadi. Ne kuća nekog muškarca. Ne tatina. Samo moja kuća. Sa mojim tremom i mojim jastukom, mojim lepim ljubičastim petunijama. Mojim knjigama i mojim pričama. Moje dve cipele što čekaju pored kreveta. Nikoga na koga treba da zamahujem štapom. Nikoga za kim moram da sakupljam đubre.

Samo kuća tiha kao sneg, prostor za mene u koji mogu da odem, čist kao papir pre pesme.

Otišla sam od kuće zbog postdiplomskih studija. Sama sam putovala po inostranstvu. Sama sam zarađivala novac i sama živela. Kad sam se bojala, pozirala sam kao autorka, isto kao što sam pozirala na onoj fotki što si je upotrebila na prvim koricama Treće žene

Kada odeš, ne smeš zaboraviti da se vraćaš zbog drugih. Krug, razumeš? Uvek ćeš biti Esperanca. Uvek ćeš biti Ulica Mango. Ne možeš izbrisati ono što znaš. Ne možeš zaboraviti ko si.

Onda nisam znala šta da kažem. Bilo je to kao da mi ona čita misli, kao da zna šta sam poželela, a ja sam se postidela što sam poželela nešto tako sebično.