Jelena Holcer

Ako ne slušaš svoje telo dok šapuće, moraćeš da ga slušaš dok vrišti, kaže jedna izreka, i trebalo bi da je upamtimo.

Gde odlaze oni kojih više nema? Odlaze na najlepše mesto na svetu. U naša srca. Zauvek.

Sve dok potiskujemo tugu, ostajemo tužni. Sve dok se pretvaramo da smo u redu, nismo. Svako pretvaranje je uzaludno jer kad-tad se ponovo pokrenu neizlečene rane, neizgovorene reči, silom zamrznute emocije. Protiv mraka, žmurenje, jednostavno, ne pomaže. Ali iako suočavanje nije lako, bolno je i dugo traje – sigurna sam da se na kraju završi svetlom.

Ispoljavanje emocija i razgovor o bolu je nezaobilazan deo procesa prebolevanja gubitka.

Nije lako, ali jeste moguće da zamislite dete sa osobinama koje želite. Zatim, postanite roditelj sa takvim osobinama.

Svako od nas poseduje logički um i intuitivni um. Logički um obuhvata informacije iz našeg vaspitanja, obrazovanja, iskustva koje svakodnevno koristimo… Za razliku od njega, intuitivni um poseduje informacije univerzalnog znanja o našim genetskim potencijalima, odgovorima na pitanja zašto smo došli na ovaj svet, u baš ovaj život, koje lekcije moramo savladati… Odnosno, dok je logički um naša veza sa materijalnim, intuitivni um nas povezuje sa našim duhovnim postojanjem.

Ljubav majke prema životu isto je toliko prelazna na dete kao i njena teskoba.“

Šta znači zagrliti sebe? Kada zagrlite sebe danas, to istovremeno znači da ste prihvatili i ono malo dete kakvo ste nekada bili.

Kako ćete voleti svoje unutrašnje dete? Kao što roditelj voli svoje dete. Vi ste istovremeno i ono malo dete koje ste nekada bili i ova odrasla osoba kakva ste danas.

Pogrešno je verovanje da optimisti svet gledaju kroz ružičaste naočare. Oni su, uglavnom, realisti. Znaju da je čaša istovremeno i polupuna i poluprazna. Ali ako postave previsoke ciljeve, uspevaju da se prilagode okolnostima i svoje ciljeve promene, kako bi opet došli do moguće realizacije i ličnog zadovoljstva.