Dzej Kristof

Savladajte svoj strah i savladaćete svet

Oca su mi pogubili kao izdajnika da bi zabavili rulju. Majka mi je stradala u zatvoru, mlađi brat zajedno s njom. A ljude odgovorne za to treba ubiti, mamicu im njihovu. Eto kako se osećam.

Mojim neprijateljima.

Bez vas ne bih uspeo.

Zahvaljujući umeću njegove sestre, poseduje nenadmašnu lepotu.

Doduše, ja pamtim onu jednu izreku o knjigama i njihovim koricama...

Vuk jagnje ne žali,

bura od utopljenog oprost ne traži.

Nebesa nam daju samo jedan život, ali kroz knjige, proživimo ih hiljadu.

Neke odgovore od drugih naučiš. Ali one najvažnije moraš sam da zaradiš

„Rekoh. Ni. Proklete. Reči.“

„... mjau...“

„... AKO ĆEMO CEPIDLAČITI, TO TI IPAK JESTE REČ...“, zareža Eklipsa.

kada živiš kao pas, nije da možeš da biraš svoje buve.

„Moj otac je govorio da se umeće pripovedanja dobre priče krije u tome da znaš kada treba da je prekineš. Nastaviš li dovoljno dugo da pričaš, otkrićeš da ono što zovemo srećnim krajem uopšte ne postoji.“