Knjiga svih stvari

„Šta bi ti želeo da budeš kad porasteš?“, upitala je.

„Srećan“, odvratio je Tomas. „Biću jednom srećan.“

Gospođa Van Amersfort je već krenula da vadi knjigu sa police, ali se tad iznenađeno osvrnula. S osmehom je pogledala u Tomasa. „To je dozlaboga dobra ideja. Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

„Nedelja je jedini dan koji kao kolica moraš da guraš ispred sebe“, zapisao je Tomas u Knjigu svih stvari. „Ostali dani se sami kotrljaju nizbrdo.“

„To je dozlaboga dobra ideja. Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

Na to anđeli ostadoše bez reči. Bili su svi do jednog prelepi ali nisu imali kožnu nogu. Ne može se imati sve.

Ionako ne biste imali nikakve šanse kod Tomasa.“

„A što ne?“, upitaše anđeli zgranuto.

„Niko od vas nema kožnu nogu koja škripi u hodu“, reče On.

Neću to nikad zaboraviti jer ja ništa ne zaboravljam. Sve zapisujem

„Ja sve pamtim“, zapisao je Tomas u Knjigu svih stvari. „Ništa ne zaboravljam. Zapisujem sve kako bih kasnije tačno znao šta se desilo.“

čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

Okrenula se ka jednoj od polica. „Šta

bi ti želeo da budeš kad porasteš?“, upitala je.

„Srećan“, odvratio je Tomas. „Biću jednom srećan.“