Kalaharijski kurs daktilografije za muškarce

zumem.“

„Ne morate pročitati neku knjigu da shvatite kako svet funkcioniše“, nastavi Mma Potokvane. „Dovoljno je da držite oči otvorene.“

On sada zabaci malo taj šešir ne bi li jasnije video nebo. Bilo je tako prazno, tako vrtoglavo visoko, tako nezainteresovano za čoveka koji pod njim hoda poljem i razmišlja.

Čak i ako si se rodio u Gaboronu, opet si iz određene kuće u tom gradu, što na kraju znači da si potekao naprosto s komadića zemlje; a komadić zemlje je komadić zemlje ma gde da se nalazi.

To je nevolja i s ljudima uopšte: imaju iznenađujuće nerealna očekivanja.

Ljudski život je nežna biljčica; ne možeš ga poremetiti a da ne rizikuješ da ga iz korena promeniš.

„Kaže da vas je volela i da ste i vi njoj rekli da je volite. Ali onda ste se predomislili i to joj je veoma teško palo. Kaže da ste bili tvrda srca.“

Ljudski život je nežna biljčica; ne možeš ga poremetiti a da ne rizikuješ da ga iz korena promeniš.

Mnogo znam, a ono što ne znam, brzo ću saznati.

Gajila je veliko poštovanje prema knjigama i volela bi da ih je više pročitala. Čovek nikad ne može reći da je pročitao dovoljno. Nikad.

Postoji mnogo toga za šta možemo biti zahvalni, bez obzira na svu tugu sveta.