Vreme vlasti II

Човек сазна којим је путем ишао тек када стигне на циљ или када му се прекине пут.

Ми смо несрећан народ, а међу несрећним људима, ипак, највише је добрих. Саветујем ти: буди на њиховој страни.

Власт има свој вечан, непроменљив садржај: она све може, а не зна шта све не сме. И одувек је прате исти пратиоци: подмитљивци и удворице. Ја сумњам да је могућа нова власт

Кад потлачен човек дође на власт, он по правилу опонаша старе, смакнуте властодршце. Слуга не може друго но да опонаша господара. Т

Да стекнеш ауторитет у таквом народу, мораш у свему да будеш друкчији од гомиле која ти сада пљеска и урла на улицама и трговима. Одстојање, строгост и праведност, неопходна су својства да те народ поштује. Не колебај се у дилеми: бити вољен или бити поштован; бити друкчији или бити као они. Демагози се брзо потроше и сагоре у жару незаслужене славе. Истинољубље, правдољубље и озбиљност у свему, најбољи су начин стицања ауторитета без којег ти власт остаје само насиље. Више од мржње, Душане, чувај се зависти, најопакијег људског својства, којег нису лишени ни најбољи људи у историји.

вишелични. Према моћном и власти никад искрени, као сви убоги и мали на овом свету. Срби лако заволе, још лакше презру. Србима је живот патња и страх. Они се једино жене и стоке не плаше. А сваку власт мрзе, јер је свака била против њих. Доследност није српска врлина. Наш опстанак је ту врлину онемогућавао. То не значи да смо површни људи, и без дубоке душе.

Срби у већини носе рајетинску душу, утврдили су Вук и Јован Цвијић. Да опстану и за своју корист, они су понизни до самопоништења и силници до нечовештва. Од Турака су наследили суровост, од Европе се уче лицемерју. Бахатост поистовећују са достојанством. Ничему вредном не знају праву цену, а најмање цене живот. Подједнако су лаковерни и бандоглави, искрени и лукави; душевни и сурови. Безлични и

човек је најсвирепији када верује да кажњава у име правде, што смо ми комунисти веровали да чинимо.

На том фаталистичком песимизму

Та свест да од сваке муке може бити и већа, и од сваког зла може бити горе, и да од оног што се трпи – само нека не буде горе, то је животна филозофија Срба. Можемо је назвати и српски стоицизам или, тачније, српски фатализам