bookmate game
Mirjana Bobić Mojsilović

Muška azbuka

Druga strana priče.
Ako ste voleli Azbuku mog života, obožavaćete roman Muška azbuka.
Ali, sada mi se stezalo grlo. Uznemiren sam kao nikada, i ovo mi nije trebalo. Pomislio sam, ponovo, bolje je da budem pizda, kakvom me verovatno ionako smatra, najlakše je biti pizda, život je ionako jedna niska pizdunstava uglavnom, bolje bi bilo da nas oboje poštedim sranja, emotivnih ispada, stida. Izbegneš krivicu, to valjda svako radi? Nije li život ponekad, kad se sve ogoli, samo to? Izbegavanje krivice? Jednostavno, organizuješ sebi život tako da bude što manje komplikacija.
S, kao seks, kao sinoć, kao sutra, kao smrt, kao suze.
S, sjebao sam nam živote, svima.

Roman za sve ostavljene i za one koji ostavljaju. Za prevarene i one koji varaju. Roman o braku, ljubavi, izdaji, kukavičluku, strahu, mržnji i kolebanju.
216 trykte sider
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Jasna Prokovićhar delt en vurderingfor 5 år siden
    👍Værd at læse
    💡Lærerig
    💞Superromantisk
    🌴God til stranden
    🚀Opslugende
    🐼Vildt sød
    💧Tåreperser

    Možda mi se čak više svidela od Azbuke mog života.-)

  • silvijasanichar delt en vurderingfor 3 måneder siden

    Odlicna knjiga cita se u jednom dahu tako je zivotna bravo za autoricu

  • marbarhar delt en vurderingfor 8 måneder siden

    Muskarci nikada ne odrastu. Jadni mali Petar Pan ...
    Knjiga je super, ali istina mi je gorka

Citater

  • Jasna Prokovićhar citeretfor 5 år siden
    Što čovek ima više svog prostora, to se više utvrđuju njegove granice. Ljudi koji žive zajedno retko hodaju zagrljeni.
  • Jelena Markovichar citeretfor 5 år siden
    onaj ko odlazi ne nosi fotografije sa sobom, to bi bilo kao da nosi ceo svoj život, kao da sa starim životom nije raskrstio. Obarajući tango života. Prošlost mora da umre, da bude izbrisana, inače nema novog života, to je jasno kao dan. Zašto bi u novi život iko nosio stari? Ne, fotografije će ostati tamo, na tim policama i na tim komodama za koje su i uramljene, ostaće tamo gde o njima može da se govori, gde one imaju smisla, gde razgovori o trenucima koji su na njima ovekovečeni služe da utvrde, ili da poprave, sadašnji trenutak. Jer ima smisla o njima govoriti.

    U novom životu, fotografije starog su višak, uvreda, neka zloba koju niko ne bi mogao da razume.

    Zato u novi život čovek ode simbolički go. Skine staru kožu. A na staroj koži su uspomene, sećanja, ono što je bilo. Šare prošlosti.
  • DKhar citeretfor 10 måneder siden
    Čovečanstvo je zaglavljeno u neprekidnoj adolescenciji. Starost je neka vrsta osude, simbolička smrtna kazna, put ka društvenom groblju otpisanih.

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)