Gradinar

Oslobodio sam srce briga; sve što sam imao ostavio sam daleko za sobom.

Da te ne bih lako poznao, igraš se sa mnom.
Zasenjuješ me munjama svog smejanja, da bi sakrila suze svoje.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.
Tvoj prohtev je veći od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikad ne uzimaš što bi trebalo.

Moje srce, ptica divljine, našlo je svoje nebo u tvojim očima.'

stalna gošćo u dubinama moga pogleda.

Tvoje su usne gorko-slatke od ukusa vina mojih patnji.

Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.

Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih
snova.

radost i bol bez granica, beskrajne su njene želje i njeno bogatstvo.

Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?

Ali to je srce moje,