bookmate game
Luka Mičeta

Stefan Dečanski

Giv mig besked når bogen er tilgængelig
Denne bog er ikke tilgængelig i streaming pt. men du kan uploade din egen epub- eller fb2-fil og læse den sammen med dine andre bøger på Bookmate. Hvordan overfører jeg en bog?
Biografija najnesrećnijeg srpskog vladara. 
Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji. Srpska istorija ne poznaje veštije izvedenu igru dolaska na vlast, ali ni tragičniji odlazak sa nje.
Stefan Dečanski imao je nesreću da vlada između dve znamenite ličnosti: oca, nemilosrdnog kralja Milutina, i sina, neumoljivog cara Dušana. Iako je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih državnika, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi potomstvu Visoke Dečane i da se upiše u svetitelje.
Kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića, da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave — saznaćemo iz ove nesvakidašnje i sveobuhvatne istorijske biografije.
Denne bog er ikke tilgængelig i øjeblikket
214 trykte sider
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • b6607911430har delt en vurderingfor 4 år siden
    👎Spring denne over

    Knjiga je usko stručna, nije za široku čitalačku publiku.

  • Marina Nikolichar delt en vurderingfor 4 år siden

    Od Luke Micete je svaka knjiga dobra

  • Milenahar delt en vurderingsidste år
    👍Værd at læse

Citater

  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    Ту је на фрескама представљен, сматра се, напад Каталонаца на манастир Хиландар. Легенда о томе каже да је необична магла пала на манастир, збунила нападаче, те су, како објашњава натпис фреске „окренули своја оружја једни против других“. Сви су били убијени осим тројице, који су прихватили православље и постали монаси.
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    Још у Немањино доба (1113–1199), Срби су тежили да освоје византијски југ. Откада је краљ Милутин преотео од Византије Скопље, 1282. године, насртаји Срба на византијске територије нису престајали
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    Српска црква, која је Милутина поред свих личних грехова, и то за црквена схватања доста тешких, ипак прогласила за свеца, учинила је то гледајући његове успехе и његово дело, које је неоспорно било велико и трајно“, каже Владимир Ћоровић

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)