Grof Montekristo

Gajim oholost prema ljudima, tim zmijama uvek spremnim da se ustreme na onoga koji ih nadvisuje čelom, a ne zgazi ih nogom.

– Nismo nikada izravnati sa onima koji su nas obavezali – reče Dantes. – Jer i kad im ne dugujemo više novac, ipak im dugujemo zahvalnost

U stvari, ukoliko se više ide napred, prošlost se, kao pejzaž kojim čovek prolazi, sve više gubi što se od nje više udaljava.

Samo onaj koji je osetio krajnju nesreću može osetiti i krajnju sreću. Trebalo je, Maksimilijane, da želite umreti, da biste znali kako je lepo živeti.

Potrebna je nesreća da se prokopaju izvesni tajanstveni lagumi skriveni u ljudskom umu, potreban je pritisak da barut plane.

U najgorem slučaju, ako bi i dalje ostao zatvorenik, bar će imati jednog druga, a robovanje u društvu samo je upola robovanje.

Ali, šta ćete, ljudi uvek vole ono što im škodi; zato je najprostiji način, verujte mi, dragi barone, pustiti ih da rade svojom glavom, pa ako je razbiju, onda barem ne mogu da krive drugoga osim sebe.

Pravi se da sam sebe ceniš, pa će i drugi tebe ceniti, načela koje je sto puta korisnije u našem društvu nego ono grčko: Poznaj sebe samoga, koje je danas zamenjeno manje teškom a korisnijom veštinom poznavati druge.

– Filozofija se ne uči; filozofija je skup svih znanja što ih je stekao um koji ih primenjuje; filozofija je onaj blistavi oblak na koji je Hristos stao nogom da bi se opet popeo na nebo.

Žena se često menja, rekao je Fransoa I; žena je kao talas, rekao je Šekspir. Prvi je bio veliki kralj, a drugi veliki pesnik, obojica su morali poznavati ženu.