Zarobljeni um

Čovek (prihvatimo tu postavku) može da bude samo jedan od instrumenata u orkestru kojim diriguje boginja Istorija

beskućnost misli koje uzalud traže oslonca

Savremenom čoveku koji zaboravlja koliko je bedan u poređenju s onim što može da bude čovek – odričem pravo da budućnost i prošlost meri sopstvenom merom.

sredstvima trudi se da ga učvrsti u uverenju da su nacizam i amerikanizam istovetne pojave, jer izrastaju na osnovu istih privrednih odnosa. On toj propagandi veruje ne mnogo manj

ma trudi se da ga učvrsti u uverenju da su nacizam i amerikanizam istovetne pojave, jer izrastaju na osnovu istih privrednih odnosa. On toj propagandi veruje ne mnogo manj

uverenju da su nacizam i amerikanizam istovetne pojave, jer izrastaju na osnovu istih privrednih odnosa. On toj propagandi veruje ne mnogo man

Nema institucije, nema običaja i navike koji ne bi mogli doživeti promenu. Sve sa čime ljudi žive jeste dar istorijske formacije u kojoj su se našli.

Dijalektički materijalizam (u staljinističkom zahvatu ) odslikava te preobražaje i istovremeno ih oblikuje: oblikuje društvene i političke uslove u kojima čovek više ne ume da piše i misli drukčije no što treba, i istovremeno to „treba“ mora da prihvati, pošto van toga „treba“ ne može nastati ništa vredno.

može li se razmišljati pravilno i pisati dobro ako se ne plovi jedinom strujom koja je realna, to jest koja ima u sebi životnost, pošto je u slozi s pokretom stvarnosti ili i sa zakonima istorije.

Čovek (prihvatimo tu postavku) može da bude samo jedan od instrumenata u orkestru kojim diriguje boginja Istorija.