Stoleće u Alentežu

po izgledu starac, a čujemo da ima samo četrdeset godina, a da svenula žena, zboranog lica, nema ni trideset godina, znači da živeti na selu zapravo i ne produžava život, to su velegradske izmišljotine, zvuči kao ona najsuvislija poslovica,

gladna usta protiv gladnih usta, beda na bedu, o, gorki hlebe koliko nas koštaš

Ljudi su tako sazdani da čak i kad lažu delimično govore istinu, a ako nasuprot tome, žele da im iz usta pokulja čista istina, s njom uvek izmigolji i poneka laž, makar nehotice

Mati bujnih dojki za gladna i nezajažljiva usta, materica, zemlja izdeljena među najvećima i velikašima, ili, tačnije, uvećana pripajanjem najvećem imanju, kupovinom ili savezom, možda prevejanom pljačkom ili golim zločinom, feudalnim pravom na dedovinu i zaostavštinu mog milostivog oca, slava im i hvala.

Mati bujnih dojki za gladna i nezajažljiva usta, materica, zemlja izdeljena među najvećima i velikašima, ili, tačnije, uvećana pripajanjem najvećem imanju, kupovinom ili savezom, možda prevejanom pljačkom ili golim zločinom, feudalnim pravom na dedovinu i zaostavštinu mog milostivog oca, slava im i hvala. Stoleća su minula da bi se sve ovo postiglo, ko bi, uopšte, sumnjao da to neće trajati doveka.

pitam političke ekonomiste i moraliste da li su već izračunali broj duša koje je neizbežno osuditi na oskudicu, mukotrpan rad, čemer, zaostalost, bestidnu neukost, bespoštednu bedu i krajnju nemaštinu kako bi se proizveo jedan bogataš.

Almeida Garet

(1799–1854)

Čovek onda reče, Malo je nedostajalo da stignemo, ali spustio se pljusak, nije bilo velikog gneva u tim rečima, izviralo je iz njih nezadovoljstvo bez nade, kao da je kazao, neće kiša stati zato što meni smeta, ali ovo je već piščeva misao, možemo i bez nje.

Svršeno je sa spokojem kojeg nikad nismo ni imali

Sad ste nam pokvarili, već znamo kako će se završiti, Pa šta, i ljudi na kraju umiru, važan je sadržaj života kojim živimo ili ćemo živeti

Ljudi su tako sazdani da čak i kad lažu delimično govore istinu, a ako nasuprot tome, žele da im iz usta pokulja čista istina, s njom uvek izmigolji i poneka laž, makar nehotice.