Gospodin Pogrešni

. „Žene su ionako mašine za patnju“, ponavljao je ciničnu Pikasovu misao u sebi.

Pametan čovek se kloni izazova, bolje je da se kaje što nešto nije uradila nego zato

Primamljivost pakla sa obe strane života – pakao laži i pakao istine, podnošljivi samo uz sanjarenje, čežnju za onim što je bilo ili onim što će biti.

Nenad je voleo Jasnu, bespomoćno, kao što se voli onaj koji umire.

To je taj pakao u kome Jasna živi od onog trenutka kad je na ulici shvatila da mora da se vrati. Primamljivost pakla sa obe strane života – pakao laži i pakao istine, podnošljivi samo uz sanjarenje, čežnju za onim što je bilo ili onim što će biti

Nenad uvek tačno zna „kad počinje“, kad njeno raspoloženje počinje da otiče kao pesak u peščanom satu. I onda je prema njoj posebno pažljiv. Pušta je da se povuče, pušta je ponekad da leži u sobi satima, donosi joj čajeve, govori joj da je voli, da je voli i takvu, da će je uvek voleti. Uzima malu Ivanu za ruku i vodi je u park. „Mama je umorna“, kaže noseći je na ramenima. Ili je vodi u Pozorištance Puž.

Nije se nikad potpuno uklopila u taj svet narcisoidnih sveznajućih neznalica koje su iskreno verovale da će njihovi tekstovi promeniti svet

Gošnjak je bio čuvar Bekove vatre.

Maks mu je dovodio žene za slikanje, Maks! Maks je bio njegove oči, njegovo sredstvo za komuniciranje sa svetom. On je bio taj koji je nepogrešivo znao da proceni da mu nijedna od tih žena nikada, suštinski, neće biti konkurencija. Da svaka od njih može slikaru da zaokupi pažnju, da probudi strast – ali samo na određeno vreme, i da nijedna od njih ne može trajati zauvek, osim na slici.

Smatrao je da je Bek mladić na koga komplimenti i podrška deluju inspirativno, kao pogonsko gorivo.