Ledeni zmaj

ona nikad nije uzvraćala ljubav. Ne oseća ona ništa ni prema meni, ni prema tebi, ni prema kome od nas. Ona je prosto jedno hladno malo dete.

Ledenog zmaja je, međutim, istinski volela. Nije znala kada ga je prvi put srela. Činilo joj se da je oduvek bio deo njenog života

Adara izvi vrat u drugom pravcu i vide stub dima kako se diže iza šume i reke.

To je bila godina kada je kraljeva vojska propala, gore na severu, kraj nekog grada dugačkog imena koje Adara nije umela da izgovori.

Kada su stigli prvi mrazevi, ledeni gušteri su svi izmileli, kao i uvek ranije. Adara ih je gledala s osmehom na licu, prisećajući se kako je nekada bilo. Nije probala da ih uzme. Behu to hladna i krta stvorenjca, i toplota njenih šaka bi im naškodila.

Hala više nema, a nema ni naše zemlje“, rekao bi Adari, „i zbog toga tugujem. Ali život je ipak dobar. Kćerka mi se vratila.“ Jer zima je sada izašla iz nje i ona se osmehivala i smejala, pa čak i plakala kao i sve druge devojčice.

bila zimsko dete i studen joj nije smetala. A ipak je drhtala, skrivena.

Otrčala je na najhladnije mesto koje je znala, u duboke pećine ispod rečnih litica, u hladno utočište, tamu i sigurnost.
I tu se u hladnoći skrila. Adara je

Ledeni zmaj je dahom donosio smrt na svet, smrt, tišinu i studen. Adara se, međutim, nije bojala. Ona je bila zimsko dete, a ledeni zmaj njena tajna.

Adara je imala tajnu zalihu osmeha, ali ih je trošila samo zimi.